Amatersko astronomsko drustvo

dr. Zarko Mijajlovic

Nedavno je u Prokuplju [slika] osnovao amatersko atstronomsko drustvo "Magelanov oblak". Drustvo je upisano u Registar udruzenja gradjana Jugoslavije 16. maja 2001. ( registarski list broj 983 pod rednim brojem 2375 ). Osnivaci Drustva su profesori Matematickog fakulteta u Beogradu dr Zarko Mijajlovic i dr Stevo Segan i studenti geografije iz Prokuplja Aleksandar Valjarevic i Aleksandar Simonovic[slika]. S obzirom da postoje dva Magelanova oblaka ( Veliki i Mali ), u nazivu Drustva podrazumeva se Veliki Magelanov oblak.

U ovom trenutku Drustvo ima dvadesetak clanova, uglavnom studenata, djaka i profesora iz Prokuplja. U Prokupackoj gimnaziji, 08. septembra 2001, odrzana je svecana sednica Drustva na kojoj je primljena vecina clanova Drustva. Tom prilikom izabran je Upravni odbor u kojem je pored pomenutih osnivaca izabran i univerzitetski profesor matematike dr Dusan Ciric iz Nisa. Za predsednika Drustva izabran je dr Zarko Mijajlovic, a za potpredsednike Aleksandar Valjarevic i Aleksandar Simonovic. Potom su dvojica uglednih prokupcana izabrana za pocasne clanove Drustva: Milutin Popovic, zasluzni gimnazijski profesor geografije u penziji i Djordje Valjarevic, direktor prokupacke gimnazije.

Na ovoj sednici ljubazni domacin, direktor Djordje Valjarevic, odrzao je pozdravni govor, a zatim su Z. Mijajlovic i S. Segan izlozili strucne i drustvene ciljeve Drustva i planove za njegov razvoj. Potom su prisutni, njih dvadesetak, postavljali razna pitanja u vezi rada Drustva, ali i pitanja koja su se odnosila na astronomiju i "gledanje zvezda". Sastanak je trajao priblizno 90 minuta. Lokalna televizija "TOP 3" snimila je ovaj skup i u emisiji od petnaestak minuta prikazala kao dogadjaj dana u Prokuplju.

Po zavrsetku sastanka, Segan, Valjarevic, Simonovic i Mijajlovic obisli su mesta na obliznjoj planini Vidojevici gde bi se eventualno izgradila posmatracka stanica Drustva. Po svemu sudeci najbolje mesto je sam vrh Vidojevice - "Vidovaca", ili "Bandera" (1155m ), udaljen oko 20 km putem, odnosno 12km u vazdusnoj liniji od centra Prokuplja. Dan je bio izuzetno lep, nebo jedva prosarano oblacima, dok je vidljivost bila izuzetna, protezala se sigurno preko sto kilometara. Tako, sa tog mesta videle su se "kao na dlanu" okolne planine: Jastrebac, Radan planina, Rgajski visovi, veoma dobro Suva planina, Kopaonik i Kukavica, ali i vrhovi udaljenih planina: Stare planine i vrh jedne planine iza Jastrebca, verovatno Juhor planine. U Toplickoj kotlini, Dobricu u Pustoj reci iscrtavali su se zaseoci i lokalni putevi, lepo su se razaznavale zgrade u Nisu i Leskovcu, gradova udaljenih u vazdusnoj liniji od ovog mesta preko 30 kilometara. Razgledajuci okolinu i uzivajuci u prelepom pogledu, postalo nam je jasno kako su ova planina i ovo mesto dobili svoje ime. Stojeci na samom vrhu planine primetili smo cudan fenomen: adijabatsko kretanje vazduha. Naime, iz podnozja sa jugozapadne strane strujao je topao vazduh, dok je sa severoistocne dolazila hladna struja. Temperaturna razlika iznosila je, otprilike, desetak Celzijusovih stepeni. Ekspedicija je iskoristila priliku i posmatrala Sunce pomocu malog automatizovanog refraktora Mead EXT 60AT, otvora 60 mm i fokusne duzine 35cm sa okularima od 9mm i 25mm i zizne daljine i objektivnog filtra za Sunce. Na Suncu su primecene cetiri tamne pege rasporedjene oko ekvatora, zatim grupa sitnijih i svetlijih pega koje su se nalazile nesto juznije od ekvatora. Jasno su se razaznavali detalji, oblik pega i umbra. Ekskurzija je zabelezena na kamkoderskoj traci.

Drustvo u ovom trenutku ima na raspolaganju solidan teleskop Njutnovog tipa ( ogledalo precnika 23cm relativnog otvora f/8). Montaza je ekvatorijalna, i upravo ovih dana uradjen je deo casovnog mehanizma za automatsko pracenje po rektascenziji. Teleskop i tri okulara ( 32mm, 16mm i 9mm Plossl-ovog tipa ) stavio je na raspolaganje Drustvu Z. Mijajlovic. S. Segan je Drustvu poklonio jedan racunar PC 486. Drustvo ima malu biblioteku od nekoliko desetina knjiga iz astronomije, racunarstva i matematike koje su takodje poklonili Segan i Mijajlovic.

Pisac ovih redova koristi ovu priliku da opise dogadjaje i okolnosti koje su prethodile osnivanju Drustva.

Pod uticajem i uz pomoc naseg najpoznatijeg astronoma amatera i graditelja teleskopa dr Aleksandra Jovanovica napravio sam svoj prvi teleskop Njutnovog tipa ( ogledalo pre-cnika 18cm i relativnog otvora f/8 ) krajem sedamdesetoj godina proslog veka. Tajt teleskop je jos uvek u odlicnoj funkciji. Spomenimo da je ovaj instrument koristila mrVojislava Protic-Benisek u ekspediciji Beogradske astronomske opservatorije kod Subotice prilikom posmatranja pomracenja Sunca 11. avgusta 1999. Pocetkom osamdesetih proslog veka uz pomoc S. Segana napravio sam i drugi, gore opisani teleskop ( ogledala pre-cnika 23cm ). S obzirom na njegovu velicinu i tezinu ( 150kg ), od samog pocetka teleskop je bio postavljen na porodicnom imanju pored sela Gojinovac kod Prokuplja. Za sve ovo vreme, pored vlasnika, mnogobrojni prijatelji ali i mestani imali su prilike da pomucu ovog teleskopa posmatraju razne kosmicke objekte i pojave. Na primer, poslednji prolazak Halejeve komete 1986, tamne mrlje na povrsini Jupitera nastale od pada fragmenata Sumejker-Levi komete ( SL9 ) 1994, Veliku crvenu mrlju i senke Galilejevih satelita na Jupiteru, Kasinijeve pukotine u Saturnovom prstenu, Alpsku dolinu na Mesecu, geostacinarne satelite i vecinu Messier-ovih objekata. Vec u to vreme, onda decak-osnovac, Aleksandar Valjarevic izuzetno se zanimao za posmatranje i astronomske pojave. Proslog leta, Valjarevic i Simonovic pitali su me kako bi oni mogli da naprave ili kupe teleskop. Ustupio sam im svoj teleskop na neko vreme, uz napomenu da se to vreme moze i produziti ukoliko to na neki nacin opravdaju. Valjarevic i Simonovic nisu gubili vreme. U toku prosle zime organizovali su u Prokuplju dva javna posmatranja, kojima je prisustvovalo nekoliko stotina posmatraca pa i predsednik Opstine[slika]. Za tu priliku u delu Prokuplja odakle se posmatralo iskljuceno je ulicno osvetljenje, sto je verovatno prvi slucaj ove vrste u nasoj zemlji. Bio je to vredan doprinos borbi protiv svetlosnog zagadjenja, glavnog neprijatelja, astronoma, profesionalca i amatera. Spomenimo da je neko cinicno primetio da su komunalci ovo iskljucenje jedva docekali s obzirom da se dogadjaj desio u poznatim okolnostima nase elektroenergetike. Zatim su Valjarevic i Simonovic imali dve lepe emisije na lokalnoj televiziji na astronomske teme. Emisije nisu ostale bez odjeka, jedna od njih je reprizirana nekoliko puta. Ubrzo su pokrenuli inicijativu za osnivanje astronomskog drustva i najvise zahvaljujuci njihovom angazovanju Drustvo je osnovano.

  e-mail: zarkom@mi.sanu.ac.yu.